Evo šta se dešava sa masnoćom iz tela kada smršate

Svakim danom smo bombardovani pričama o dijeti i mršavljenju, a još uvek imamo mnogobrojne zablude vezane za gubljenje kilograma.

Neki ljudi veruju da se masnoća pretvara u energiju ili toplotu – što je kršenje zakona o održanju mase – dok drugi veruju da se masnoća nekako izbacuje ili čak pretvara u mišiće.

Treći tvrde da se masno tkivo (adipozno tkivo) nikada ne može izgubiti kada se jednom dobije, već da se samo može zgrčiti ukoliko vežbate.

Istraživanje Endrjua Brauna sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu i australijske televizijske zvezde (nekadašnjeg fizičara) Rubena Mirmena zaključuje da kada gubite kilograme izdišete masnoću. Novo istraživanje bazira se na postojećem znanju o biohemiji.

„Iznenađuje koliko neznanja i zablude postoji o metaboličkom procesu gubitka kilaže.“, rekao je Braun. „Tačan odgovor je da se veći deo mase izdiše u vidu ugljen-dioksida. Ide u vazduh.“, dodaje Mirmen.

Višak ugljenih hidrata i proteina se pretvara u hemijska jedinjenja pod imenom trigliceridi (koji se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika) koji se čuvaju u lipidne kapljice masnih ćelija.

 

Da bi smršali, pokušavamo da metabolizujemo te trigliceride, a to znači ispuštanje ugljenika koji je uskladišten u našim masnim ćelijama.

Za gubljenje 10 kilograma ljudske masti potrebno je udahnuti 29 kilograma kiseonika, proizvesti 28 kilograma ugljen-dioksida i 11 kilograma vode. To je metabolička sudbina masnoće.

Dvojac je potom izračunao proporciju mase uskladištene u tih 10 kilograma masnoće koja postoji kao ugljen-dioksid i voda kada izgubimo težinu. Praćenjem putanje tih atoma iz tela, otkrili su da se od tih 10 kilograma čak 8,4 izdahne u vidu ugljen-dioksida.

Ispostavlja se da su naša pluća primarni organ za izbacivanje viška kilograma. Ostalih 1,6 kilograma postaje voda, koja se izbacuje kroz urin, izmet, znoj, pljuvačku, suze i druge telesne tečnosti.

Pošto su praznici sve bliže i bliže, da li to znači da samo treba da dišemo više kako bismo izbacili višak kilograma? Ne.

Brže udisanje i izdisanje od potrebne metaboličke stope pojedinca dovodi do hiperventilacije koju prate vrtoglavica, drhtanje i gubitak svesti.

(nationalgeographic.rs)

Facebook Comments

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *